Охола дивојка
Фалила се липа Мандалина:
„Све је Иве обљубио Сење,
Само није мене Мандалину
I његову сестру Катарину."
То дочуо од Сења Иване, 5
Па је Иви врло мучно било.
Гоји косу Сењанину Иве,
Гоји косу за годину дана,
Па се плете ситно, дивојачки,
I облачи руво дивојачко, 10
Па он иде липе Манде мај ки:
„Божја помоч, липе Манде мајко!"
„Бог помого, сирота дивојко!"
Ал' бесиди сирота дивојка:
„Не би л' знала, липе Манде мајко, 15
Не би л' знала за каку везиљу,
Која би ме научила вести?"
Ал' бесиди липе Манде мајка:
„Стани мало, сирота дивојко,
Идем питат моје Мандалине, 20
'Оће ли те научити вести!"
Оде мајка питат Мандалине:
„Алај, Манде, моје дите драго!
Дошла ј' једна сирота дивојка,
'Оћес ли је научити вести?" 25
Наљути се на њу Мандалина.
„Дигод има која сиротица,
Даје сваку теб' научим вести?"
Ал' бесиди липој Манди мајка:
„Немој, Манде, моје дите драго, 30
Старом баби нек иде за душу,
Старој мајки нек иде за здравље,
Теби младој нек буде за сричу!"
Ал' бесиди липа Мандалина:
„Пошаљи ми сироту дивојку, 35
Још ћу и њу научити вести!"
Оде мајка казат сиротици:
„Иди тамо, сирота дивојко,
Манда ће те научити вести."
Учила је липа Мандалина, 40
Учила је литни дан до подне.
Кад је сунце веч на подне било,
Ал' бесиди липа Манда мајки:
„Кака је то сирота дивојка?
Ни не гледи у везове биле, 45
Само у ме и у моје оке."
Ал' је мајка Манди бесидила:
„Младо рано, ни видило није,
Ни видило није билих веза."
С отим оду у зелену башчу, 50
Чупа Манда румену ружицу,
Па је меће на исток на сунце,
Па бесиди липа Мандалина:
„Вени, вени моја липо ружо,
На срамоту Сењанина Иве, 55
Што ми није обљубио лице!"
Ал' бесиди сирота дивојка:
„Ста б' радила, липа Мандалина,
Ста б' радила да ти доде Иве?"
Ал' бесиди липа Мандалина: 60
, Ја бих моје лице нагрдила,
А очи бих моје извадила."
Онда другу ружу ушчупала
I метнила на исток на сунце.
„Вени, вени моја липа ружо, 65
На срамоту Сењанина Иве,
Што ми није обљубио лице!"
То је мало вриме постојало,
Опет Манда ружу ушчупала
I метнила на исток на сунце. 70
„Вени, вени моја липа ружо,
На срамоту Сењанина Иве,
Сто ми није обљубио лице."
Ал' бесиди сирота дивојка:
„Вади оке и нагрдуј лице! 75
Ја ти нишам сирота дивојка,
Ја сам главом од Сења Иване."
Ту је Иве обљубио Манду.
Иве оде гором пивајучи,
Манда оде у двор јадикући. 80
Казивачица: Теза Цниковиц, Суботица
Забиљежио: ИвеПрћић, 1939., 223-225.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
