Ох ваше тој злато на што ће довести
ваш живот злочести, ки неће да гледа,
што може да преда учинит му паке,
кад веће јур зраке не буде сунчане,
која ће скончане учинит све мисли5
теј, у ке ви стисли саде сте ваш разум,
боље би худ вам друм оставит на страну
а искат поћ храну, ка вику не липса.
Не хоти ниједан вас незнано меу вами
за зло цкло драг ками узимат никадар,10
инако неће хар у ничем имати.
Мени се смијејати доходи од њецијех
на очи велицијех прем људи на свиту,
ки не мне у цвиту да мнократ драча јес.
Погриша љуцка чес: све оно злато ни,15
што се вам свитло мни на земљи кад годир.
Жеља, с ке досаду на свиту свак прија,
тако се упија дрвеним судом тим,
како но и златим од драга камен'ја,
чему је чтит чтен'ја од књижних мударца,20
а пака бит срца у свему немирна?
Пријатеља рич вирна на бриме помага
много већ, нег блага, ки скупац све купи,
како крт у рупи, ка стоји од земље.
Њека прича стара за наук нам вели:25
чловиче, не жели тој, чиме чес влада.
Мнози мру од глада при благу велику,
а мнози сву дику у малу имају,
не хтећи да зјају устима на свит вас,
ар жуде већ лип глас прид богом имати,30
него свим владати сатварим љуцкима,
ке срећа вазима кад хоће на воље.
На вечер дође дан свакоји, ки свану,
тријеба је да пану све зграде високе,
а звири жестоке да дуго не трпе;35
и вода исцрпе крут мрамор у гори.
Бесједу му дзори, чловиче, ки стави
све твоје љубави у ствари од свита,
које су очита изпразнос и варка,
ка душе растарка од мјеста вишњега.40
Ко је пут погријешил, врати се на друм прав,
ко ли гре све нездрав, љекаре пођ ишти,
ки јесу свим вишти невољам болнима;
ну се у руке тима не кти дат' никако,
ки живу опако, друзим дају наук,45
ер мнократ скровен мук ствара зла велика.
Рику, ка не рика, газит ју не ходи,
ако ћеш, да ходи твој ступа свуди здрав.
Ктећ познат ти вриднос од добра чловика,
ако га ствар прика не ставља у пораз,50
ни срећа у охолас, у једном битју став,
зла је ствар, гди љубав дух свеђер узвиша,
а до сад понижа, да не ви, што је крипос.
Лијепо је, кад липос почтен'је садружа,
без које вик душа не прија покоја55
од ниднога зноја, ки трудећ сатвара.
За у сунце зрчати не има всак тврд поглед,
од ових слова ред тко год је тко чита,
мрежу, ка не хита, све за ман простира,
а ко год запира, гди разлог ни заприт,60
што хоћу ово рит, нег оно, што веле,
мнози се веселе, гди се плач рећ прима;
свак на свит узима, колико разлог јес,
инако злу болес у свему зло пати.
Тим владат нитко се не дај злим жељами,65
ако ћеш, сузами да пако не цвили,
туј гди се не дили проштен'је ни милос,
ну стави усилос нередном хотин'ју,
нека свом живин'ју добуде он плату,
не у сребру ни злату, нег у тојзи ствари,70
која нигда вари у ничем не има,
бивши ону над свима изврснос изврсна.
