| 397. песма Пјесни разлике
|
Ох да бих како ја вик могал изрити
* * *
Ох да бих како ја вик могал изрити
болес туј, јаох, која чини ме све мрити.
Ни срца камена толико под неби,
кога рич смућена створила ма не би.
Ну Љубав, рвати с коме се не море,5
кад хоћу стварати ке годи говоре,
видећи, ере моћ језика, вај, мени
могла би дат помоћ у муци пакљени,
постави вез он час на њега тврд толи,
да не има ниједну влас изрити ме боли,10
ке срце бољезни већекрат избаве.
Тим ки чтиш сеј пјесми љубави неправе,
приваре ну гледа, вај мени небогу,
ни тужним ка не да, сузити да могу.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
