Ох, што се не чуди заједно са мном сад

Ох, што се не чуди заједно са мном сад
Писац: Шишко Менчетић
158. песма првог дела Рањинина зборника.


Ох, што се не чуди заједно са мном сад




Ох, што се не чуди заједно са мном сад,
   ако је од људи ову тко видил кад;
   ар само не чуди моја се сад младос,
   ну желну смрт жуди, одкли зна ње радос.
Од ке стрил јак мачем живот мој пролети, 5
   љувено да плачем све дни ме памети;
   јер када изиде, узмни ме срдачце
   с небеса да приде на сај свит суначце.



Напомена уреди

Извор уреди

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.