Обасјај, цвиете мој, обасјај ме очи,
сини ми лице тој од сунца с источи,
Не бран' ми љувени твој поглед, не брани,
погледу твому ни' слика зрак сунчани.
Не скрива' ружицу', сгар Љубав ку гоји,5
у драгом твом лицу сва радос ма стоји,
Нека љер твој образ желећи ја позрит',
не буде, јох, пораз смртни ме уморит'.
Без тебе сунашца зрак мени не свити,
без твога, јох, лишца није мени живити.10
А љубав, ка гори, и у твом лицу сја,
да ниесам жив, твори, без твога лица ја.
Рад тога не мој крит', ким (?) сам жив, лице тој,
инако хоће умрит' приверни слуга твој.