О свите! ти ти си пун тамне тамности
* * *
О свите! ти ти си пун тамне тамности;
далече коли си од вишње свитлости?
Г злу твому пристајеш по грешној нарави;
од добра остајеш, кое ти бог објави;
небеске дарове анђелске оходиш,
земаљске отрове а с твојим злом слидиш.
О слијепи човјече, земља ти омили,
ка те несвијесниче на горк плач усили;
а небо остави, гди вишњи прибива
и гди се у слави вјечни мир ужива.
К небесом двигни очи, погледај врх гора,
гди сунце с источи сад твој вид отвора,
остави тамности, како ти он свити
својоме свитлости, човјече, ктјеј ити.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
|
