О сњежане...
Писац: Иван Бунић Вучић


О сњежане...


* * *


  О сњежане
   прси избране
обљубљене ме госпоје,
   прси миле,
   прси биле,
љубко добро свако моје.

   Ви сте мени
   драг медени
покој и сва слатка радос,
   од вашега
   бијела снијега
смамљена је моја младос.

   Ви сте прави
   стан љубави
у ком царство своје држи,
   гдје с драгоће
   од бјелоће
стријеља срца, душе пржи.

   Ви сте ријека
   бијела од млијека,
по кој жудим свеђ бродити,
   и весела
   гдје би узела
мâ се душа утопити.

   Ви здржите,
   виловите,
оне од снијега лијепе горе,
   ке су од стијене
   прем ледене,
а сва срца жељно горе.

   У примилу
   вашем крилу
сњежани се пут находи
   у љувени
   рај жуђени
смиону мисо ки доводи.

   О весели
   лијери бијели,
моје лијепе миле прси,
   перивоји
   дрази моји
у кијех младос мâ се смрси.

   Очи, хвала
   ваша 'е мала
према прсим разблудним;
   сваколика
   слава и дика
прсима се дати има.

   Ви сте, очи,
   од источи
двије звијезде само у себи,
   а у прсијех
   тијех љувенијех
сва љепота јес од неби.

   О румене,
   о љубљене
усти, и ви се не дичите!
   Оне миле
   вас добиле
јесу прси племените.

   Руже, цвијетја
   од прољетја
само имате сред драгоће;
   прси твоје,
   душо, гоје
с дзорнијем цвијетјем рано воће.

   Ну, Љубице,
   мâ диклице,
чијем ја хвалим, ти си скрила -
   прси миле
   и прибиле...
Што ми си се засрамила?



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.