О цвите свих госпој, кој слике вик не би
* * *
О цвите свих госпој, кој слике вик не би,
ако ја поглед мој гдје сврнем проћ теби,
такођер на мене и твоја липос тај
све очи љувене обрне на свит сај.
Ако што говору, бесједу му дзориш,
то ли смих ки твору, и ти га туј твориш,
и тако меу нами тва липос љувена
мнозима жељами мени је такмена.
Од тебе ну ако ја покоњу прошу слас,
глуха се час твоја сатвори у тај час,
тер мој тај ваз говор, с хитрином таком греш,
кроз њеки чудан створ на друго изврнеш.
Љувена ма хвало, мољу те за љубав,
размисли ти мало, чиниш ли тој управ:
воду ми стави ти код уста, а кад ја
хоћу се напити, однијет је будеш тја.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
