Једном се пригоди, онај вил, ку пјена
на свиту породи од мора студена,
све чедо љувено сгубила да бише,
рад кога свршено у срцу цвилише.
I видећ, на свити да мира није њој,
умрлим правити туј вазе овакој:
од сина ако глас буде ми тко дати,
од мене тај ће час лип целов пријати;
толи га тко буде довести мени, знај,
за своје све труде, ке узме он тадај,
не само пријат целов његова боће чес,
ну други, знај, даров, ки вреднији много јес.
Тер ткогод буде поћ њега туј искати,
биљезих он ће моћ по ових га познати:
чедо је младо тој замирне прилике,
на свит сај у којој чудне су све дике;
рудокос и очи жестоцих одвеће,
из којих гди скочи, свуд пламен врућ меће.
Пути он ни биле, ну пламу такмене,
у кој су све силе од огња скровене.
Слатку рич свим чини, бесједу кад твори,
ну у срцу то му ни, што устим говори.
У њему чудна моћ на свиту све живи,
утажит ни га моћ, када се разгњиви.
Кадгод ствар ку ствара, дјелује тер чини,
вухвено све вара и лаже и хини.
С малима руками, ну њима далече
меће, ктећ да нами ка год се злед стече,
и њим стрил' огњене тач битро потеза,
да и стране пакљене кад годи досеза.
Го ходи стрелами, као птица летећи,
у срцу вилами и људем стојећи
Малахат лук има и на њем малу стрил,
с ком се мнократ прима, и небу да да цвил.
С тркачом златиме, гди се стриле бране,
налипом ке злиме све су зло троване;
ке будућ огњене, њими се тач брани,
да мнократ и мене, сву матер, израни.
Сва је ш њим немилос, тер мнократ злим дили
и своју он младос жестоко уцвили.
Плам носи у руци, ким чини, сунач план
да пати у муци жестоку бољезан.
Ако моћ ка знана ухити чедо тој,
мени га свезана довести кти такој;
и ако би цвилити стат вазел с теј страни,
немој се смилити, ере те привари;
толи би смијех творит туј вазел с теј страни,
не дај смијех приварит да тебе туј буде.
Ако би још хотил целов дат он теби,
за моћи утећ цвил приправан туј себи,
не дај се кроз тај блуд целиват тва сила,
ер целов отров худ на срце посила.
То ли би по срећи, химбено чим цвили,
ктил ти туј још рећи: мој драги и мили,
ево т' сад без силе даривам на свити
пламен, лук и стриле, а кти' ме пустити,
не узми тој нигдар, за худо ер дило
та је вас огњем дар ограђен немило.
