Џулија не плака Помпеја круто тач,
чув да чес пријака зада му смртни плач;
зло толи не цвили Прокрина сестра тад,
Терео немили кад јој да горки јад;
Менелао теј сузе не проли оне дни,
Елену кад узе Париж му химбени;
Сикеја Дидо вик не има тач злу болес,
видећ зли да чловик скратил му живот јес,
не може цвил се рећ да има тач с љубави
она, ку саму спећ Тезео остави;
нитко, мњу, никадар не цвили круто тач,
колико ја сада лијеваје грозни плач,
од мене видећ сад вај гди се одиља
тај, без ке мене јад смртно свеђ уцвиља.
