Вила, којој није слике,
у болести чини мени
патит плачућ по све вике
труд пакљени.
I милости неће никад5
указат ми тај ње слава,
ну све хоће већи да јад
труд ми дава.
Тим љувени славни боже,
покли дух ми тач злед коље,10
ти чин', мени да се одложе
сеј невоље,
инако ми јес умрити
ради туге худа сила,
јад не могућ подносити15
твојих стрила.
Хвале мале неће бити
теби хотећ у злу тугу
худе смрти заслонити
твоју слугу.20
За што друзи пак видећи,
гди ја милос слуга вирна
имах, хоће т' добра рећи
неизмирна.
