О' вриме честито, како тај промини
Угодно јур лито на врлој години
Тер гди ми сјаше зрак, свитал зрак, суначце,
Туј ми је тамни мрак обујмил срдачце.
О' вриме весело, весело одвеће, 5
Што ми те вазело, ке бише несреће,
Тер сврну весел смих и драге јур пјесни
У грозни плач ван свих да цвилим з бољезни?
О' вриме сунчано, ка те тма попада?
Под ку си влас дано, ка тобом моћ влада?10
Тере си синуло гди ти се и неће,
Над мном се згинуло инијем си одвеће?
О' вриме придраго, како се притвори!
Све добро и благо гњивно т' ми разори,
Тер кад бих научан уживат милости,15
Од њих сам разлучан и сваке радости,
О' вриме прислатко, ки те јад обиђе?
Тва трпив слас кратко, чемерно т' отиде,
Тер срце огркну, образ ми оста блид,
А с туге помркну с очима вас мој вид.20
О вриме гиздаво, гди је тва тишина?
Ох, коли с' нездраво сред морских пучина
Тер дријевце но плове с вихром без једара
Меу страшне валове, а даж му гре згара.
О' вриме приблудно, ки у те уфају,25
Коли се пак чудно з бољезни скончају!
Да ну је трпити несрећа што чини,
Тер нијем, слијеп, глух бити, докли се промини.
