0' стрило перена, ма злата стрелице,
Свитла си пламена источне данице.
О' стрило перена, липа ти с' уреса
За љубав створена врх третих небеса.
О' сирило перена, ка сунцу одсиваш, 5
Мом срцу жудена да у њем прибиваш.
О' стрило перена, не носим прстенка
Без твога имена како без каменка.
О' стрило перена, мој се ум не стиди,
Ако ме смамљена кроз такуј тко види. 10
О' стрило перена, гди прија туј силос,
Да ме тач смиљена чиниш за тву милос?
О' сирило перена, грка т' ми с' чемером,
Засве да с' кићена придробним бисером.
О' стрило перена, љубав те издиља, 15
Покли ми с' стављена у срцу мом скровно.
О' стрило перена, трудно т' ми домори
Тва крипос огњена у мени ка гори.
О' сирило перена, најбржа од стрила,
Хитро ти с' пуштена, моћно т' ме с' ранила. 20
О' стрило перена, срце ми проскочи,
Ки час би справљена кроз тужне ме очи.
О' стрило перена, трпит те јур гизда,
Твоја моћ љувена рајски ми труд изда.
О' стрило перена, љубав те издиља, 25
Меу све с' ти хваљена, ар тобом све стриља,
О' стрило перена, ки с тобом почива,
Душа му блажена свитли рај ужива.
О' стрило перена, срце сам записал,
Да твога имена не пушта ма мисал. 30
О' стрило перена, умрити не брину,
Јер је смрт почтена да с такеј погину.
Кростој ми с' ти дика, јак круна од злата,
I бит ми ћ' довика, ма стрило перната!
