* * *
41.
Никола Наљешковић у смрт једне дјевојчице, која умрие на 17 марча 1565.
Згар с неба осмога позривши дјевица,
свакога разлога и правде краљица,
видећи на свит сај да правде ние сад,
сврну се сва у вај, у чемер и у јад,
из руке тер врже мјерила да леже, 5
а сама најбрже к западу побјеже.
Кад тој бог угледа, они час стави пут
разлогу да не да и правди погинут.
Ну знавши да овдје дјевица јес друга,
прилика којој ние под небом ни друга, 10
достојна која би на мјесто теј била,
мајци ју уграби и оцу из крила,
приславну ње гизду и урес гиздави
сврнувши у звизду горје ју постави,
једина крипос ње да нам сја по вике, 15
не како теј мање, ма како велике,
врху свих божица и богов, ки бише,
јаки но краљица сједећи највише.
Тим ниткор не жали да ју бог прослави,
нег ер сте остали на земљи без ње ви, 20
да ну ћу разговор и томуј рит вам ја:
вид'те ју гди одзгор сву драгу ноћ вам сја.
|
|
