Ника вил цвит види у мене жут; затој
рече ми: "Отиди, нî за те цвитје тој!"
За коју јоште ствар хти ме се вароват
да јој тај цвит у дар не будем дароват.
Ја затој чух тугу, пак заупих у себи: 5
може бит ствар другу она мни, те [с'] снеби;
зашто јес ники цвит ки се рећ не прима,
зач зламен на сај свит задости груб има.
Кад се с њом пак стекох, ово ми све рече;
зато јој ја рекох: "Истине с' далече!" 10
Ну она још с којом живити рад уздах
и да ће покојом намирит мој уздах,
одвраћа од мене два личца прибила,
бирек је љувене све службе забила;
тер навлаш они цвит проносит утргох, 15
нека зна вас сî свит ер љубав повргох.
Лудости од ове љубави мишљу стрт,
ку љубав свак зове а брже ['е] друга смрт.
Кад зачу од мене ње липос овој рит,
видих сва гди вене тер заче мене прит: 20
"Ето т' се не хвалим љубавју, знај, ни ја,
ну вилу туј жалим ка за те славом сја
и за ку ти словеш, славећи довика,
покли се ње зовеш, у кој јес сва дика.
Тер да ју оставиш за толи ствар малу, 25
а себи да справиш малу чâс и хвалу,
чуј, тогај не сатвор'! Да ли ње сва добра
с ких прија разговор у забит врћ обра?"
Ја стојах у чуду, тер ње свит потврдих,
а моју сву луду одлуку погрдих; 30
јер да ме ње разум не буде тач пропрал,
довика хуђи друм не будих ја обрал.
Цић тогај њој на свит захвалих јак на дар,
и чим сам на сај свит, имат јо' рих за хар.
Затој се затекох прославит ње липос, 35
још овој туј рекох са сву моћ и крипос:
ако се тко зове разуман, свак мучи
тер приди од ове да тва свис научи;
зач нигди свит бољи не могох чут ни знат,
јер при злој невољи могла би живот дат.40
