Ника т' ми диклица рану да скровену

Ника т' ми диклица рану да скровену
Писац: Непознати аутор
791. песма другог дела Рањинина зборника. Стих 1-8 акростих Ники.



* * *


Ника т' ми диклица рану да скровену,
   с уздахом и[з] срца да лицем ја вену.
Још веће ње поглед с јадо[м] ме порази,
   јак цвијетак студен лед ки сасма испражи;
кроз љубав толику ку ми да за милос, 5
   све сасма велику, јур ми би усилос.
I затој гину ми притамно очице
   и срце стине ми кроз љуте сузице.
Цјећ тогај узрока прикрáти живот мој,
   да умру прије рока не позрјев образ твој. 10
Кростој би сад боље пријеку смрт пријати,
   тер худе невоље једном се парјати.