Невјерница огњем изгорјела

* * *


Невјерница огњем изгорјела

(Из Пероја[1])

Гору јаШе Краљевићу Марко
С Анђелијом вјерном љуби својом,
Говори јој Краљевићу Марко:
„Андјелијо, моја љуби вјерна,
Успопјевај, тер ме разговарај!“ 5
„„Не смјем, Марко, пјеват ни попјеват:
У гори је Мијате хајдуче,
Сагубит ће тебе ради мене!““
I опет је Марко говорио:
„Анђелијо, моја љуби вјерна, 10
Успопјевај, тер ме разговарај!“
„„Не смјем, Марко, пјеват ни попјеват:
У гори је Мијате хајдуче,
Сагубит ће тебе ради мцне!““
„Бог те види, љуби моја вјерна, 15
Мијат има триест и три друга,
Марко има триест и три стријеле,
Ћим устријели дружбу Мијатову
I Мијата од горе хајдука.“
Још је Марко с љубом говорио, 20
На ње тече хајдуче Мијате.
Борили се љетни дан до подне,
Ал' већ Марку бијеле пјене греду,
А Мијату бијеле и крваве.
Кад то види Мијате хајдуче, 25
Он говори младој Анђелији:
„Андјелијо, љубо Марковљева,
Помоз’ мени, ал' својему Марку!“
Кад је она ријечи разумјела,
Узме Марку ноже иза паса, 30
Па му сијече у гаћам увлаке,
Марку гаће на кољена пале.
Кад то види Краљевићу Марко,
Говорио Мијату хајдуку:
„Не бој ми се, Мијате хајдуче, 35
Још је сунце, гдје је прија било!“
Кад је Мијат на сунце погледо,
Марко га је земљи оборио,
Русу му је главу одфатио.
Она глава мртва проговара: 40
„Тако било свакому јунаку,
Који љуби туђу вјереницу!“
Кад то види љуби Марковљева,
Зајашила коња Мијатова
I побјеже у црну горицу. 45
„Бјежи, кучко, убјегнути не ћеш,
Да би синоћ била убјегнула,
Јутрос би те зором ухватио,
За невјеру, ку си учинила!“
Усред ју је горе ухватио, 50
На глави јој огањ наложио.
„„Негор’, Марко, жуту косу моју,
Много си ју помрсио пута!““
„Мрсио сам, али сам невјерну!“ —
Црне су јој очи догарале. 55
„„Не гор’, Марко, моје очи црне,
Много су те угледале пута!““
„Гледале ме, али су невјерно!“ —
Бјело јој је лице догарало.
„„Не гор’, Марко, бјело лице моје, 60
Много си га обљубио пута!““
„Љубио сам, али сам невјерно!“ —
Бијеле су јој дојке догарале.
„„Не гор’, Марко, бијеле дојке моје,
Много си их пута привинуо!““ — 65
„Привраћао, али сам невјерне!
Гори, кучко, огњем изгорјела,
За невјеру, ку си учинила!“ —

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

  1. Перој, православно село на мору између Ровиња и Пуле.

Извор

Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 69-71.

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 34.