* * *
Несуђени
(Из Врбника.)
„Ево сам ти дошал,
Драга јубо моја!
Ево сан ти пришал,
Ја до двора твога.
Добар вечер, мила, 5
Ја ћу ти сподати,
I кунтенство моје
Теби хоћу дати,
Јер чудо вримена
Ниси ме видила; 10
Радо и кунтенто
Ти си ме примила,
Како се пристоји,
Ти си говорила,
Како се достоји.“ 15
Младић јој је почел
С тика говорити:
„„Допусти ми, млада,
Ча ћу бесидити:
Никад ти нис рекал, 20
Ча небиш примила,
Нит сам пикад тикал
Твога драга тила;
Јер си у чистоћи
Пол мајке згојена, 25
Ис твојим разумон
Јеси надарена.
Дакле ти говорин,
Румена рожице,
Ако хоћеш бити 30
Моја заручница;
Јер сан се спомамил
На румано лишце,
Било и румано,
Како јабучица; 35
Још сан се спомнамил
На те твоја прса,
Кади је јунашка
Највећа утиха;
А кад сан загледал 40
Твоје биле ноге,
Онда се спомами
I срдашце моје!“"
На то му говори
Млада дивојчица, 45
Како да би била
Права заручница
„Примили драгићу,
Слишај ча говорин,
Тере не замири, 50
Ако те увридин.
Знаш добро, да јеси
Службе цесарове:
На та твој договор
Пристати неморем!" 55
Исти.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 104-105.
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 114-115.
