* * *
Несмиљена
(Из Врбника.)
На овој кунтради два младића сташе,
Ки овој рожици служити хоћаше.
„Сад збери, рожице, кога теби драго!“
„„Оба сте мимила, оба сте ми драга,
Не морем вас дилит од мојега срца. 5
Првом хоћу дати срца половицу,
Другом хоћу дат од жија[1] рожицу .
Оному, кому дан од жија рожицу,
Нека гре искати в тују стран јубчицу.““
„В тујих странах се је туђим мајкан молит, 10
А јà своју имит, пак ми ју желит.
Да бин служил Бога колико сен теби,
Бог би се смиловал, пријел би ме к себи;
Већ би се смилила Туркиња на роба,
А ти се немореш на мане небога; 15
Већ би се смилило дриво на камење, [2]
А ти се не мореш на иноје мојење!“[3]
Исти.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
- ↑ Лиљ
- ↑ Врничани изговарају оно "њ" у глаголским самоставницима као два гласа
- ↑ Врничани изговарају оно "њ" у глаголским самоставницима као два гласа
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 105.
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 116.
