* * *
Немогућност женидбе
Синоћ Марко с мајкун вичерао
суха круха и воде студене.
По вичери мајка говорила:
»Ожени се, Марко, дите драго,
ја т’ не могу после поправљати!« 5
»»А ди ћу се, мајко, оженити,
кад ни за ме поблизу дивојак,
ди су, мајко, твоји пријатељи,
за ме није млајене дивојке!««
»Ти ’но ходи у Рапине-граде, 10
у Рапину за те су дивојке!«
»»Не смин, мајко, у Рапине појти,
у Рапину граде затворене,
све около сабљон запречене,
мали ми се Арап завитаја, 15
кој’ му дојде у Рапине граде,
нит ће појти, нит младе одвести!««
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Златна јабука, Хрватске народне баладе и романце, II књига, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1956., стр. 132.
