Нека ти зао чловик гизда се у злоби Писац: Динко Златарић
* * *
ПЈЕСАН LXXV
Нека ти зао чиовик гизда се у злоби;
његов је тужан вик, љута га смрт коби.
Мало је себи драг, а мање друзими,
правога добра наг с подхибам својими.
Свис бије с њиме бој, зач ако убигне 5
од људи, нî затој да га Бог не стигне.
Вишњега гњив хрлећ на худих не иде,
тихо гре: што цкни већ горчији све приде,
и да им таки цвил, да живи још мнократ
окусе пакла дил у ком ће увик стат. 10
А зла се ниједнога не боји, ни губи
вик мира тко Бога боји се и љуби.
Тијем нека злобнима живит је у несвис;
још сваки њих има пробављат управ бис.
Узрок зла и добра себи је свак на свит, 15
тер славно ти обра праведним друмом ит,
ван кога радости како сан истрају,
кратке су и дости злу сврху имају.
Ти слидећ прави пут, бићеш драг, жудјен сву
Толи гдје будеш чут проћ теби говор луд, 20
не хај се ријечи тих; знаш, завис да гњивна
свеђ режи на добрих, а злим ни противна.
А плата велика добрим је на неби,
ку свих моћ језика изрекла вик не би,
од које мањи нî пораз тај ки чека 25
у муци пакљени злочинца чловјека.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.208, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
