Нека свак говори да патим непокој

Нека свак говори да патим непокој
Писац: Непознати аутор
777. песма другог дела Рањинина зборника.



* * *


Нека свак говори да патим непокој
   и да ме труд мори дворећи вили тој;
не вељу тога ја на моју драгу вил,
   засвејер додија срцу мом љута стрил.
Ја са сву моју моћ и са свом крјепости 5
   сакривам мој немир и моје жалости.
Ако ме тко праша: тајати гди море,
   ер се зло умнажа и ходи на горе;
ма ну би бил' боље, мни ми се, вили тој
   казати невоље ке пати живот мој, 10
једа ми ње лице усхоће помоћ дат
   и скровне стрјелице срцу мом извидат.