Не вим те одкли ја зачет јур славити:
толика слава сја од тебе на свити!
анђелсцим вјеначцем бирек се с' крунила,
а билим мјесечцем да с' чело повила,
из кога сја зора, а под њим јак звизде 5
два свитла позора, у ком су све гизде.
За синцу и за хлад узвила с' обрви,
како се мисец млад узвије дан први.
Како да имена забит ми не створиш,
кад годи румена тва уста отвориш? 10
кораљ се изгуби и разум Омера,
у којих цте зуби, два реда бисера.
Личце кад с косама дарујеш весел'ју,
већа је помама неголи у зел'ју;
гди на њем процвата ружица румена, 15
уз коју од злата лете два прамена.
Елени ни Диду име већ не слови,
вазела с' Купиду влас, којом понови
љувене крипости, ке се свак варује;
а твојо' липости слугом се дарује, 20
том згледа образ твој гди цафти врх грла
тер вазе: "Нî овој - рече - ствар умрла!"
зач види у теби што нарав чловика
сам да дâ по себи, не може довика.
Ар да је Касандра, тебе би славила, 25
глас је твој каландра од горе и вила,
вјетар ка разбијаш од гласа висином,
тер море њим збијаш, да стоји тишином.
