5
Не уздиши већ, не цвили,
л'јепото избрана,
прилико сунчана,
ер те с дражим смрт раздили.
рају мој весели; 5
ну промисли твоја дика,
камо 'е множ од људи,
тер се дај не труди?
ер и мала и велика
тај коље од вика,10
Ку ни благом ни крепости
ни другом којом моћи
није моћ' примоћи,
није прид њом стећ' милости,
да нам тај дуг прости.15
Тием замани рониш сузе,
кад теби што не пруде,
а њему го — — — —
што смрт за се узе,
заман су већ сузе. 20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
