Не умио љубити
Од отока Крка.
Возила се шајка мала барка,
Пуна барка младих дјевојака;
Барка им је од сухога злата,
Једра су им танке везенице,
Весла су им сребром посребрата, 5
А капитан, Аница дјевојка.
До пол дне им добро вр'јеме бјеше,
Ал од пол дне вјетре бродоломче;
Преврну се шајка мала барка,
Запливало девет дјевојака, 10
Не изплива најљепша дјевојка,
Веће виче из дубине мора:
„Тко би мене мора избавио,
„Дала би му б'јело лице моје,
„Нек га љуби колико му драго." - 15
Она мисли, је да л' итко чује,
Ал то чуо Иване златаре;
Он се влачи до танке кошуље,
Стисне очи па у море скочи,
Те изплива Аницу дјевојку. - 20
„„Душо Анко, што си обећала?""
„Кога сам ти јада обећала?""
„„Сједи Анко, да ти лице љубим!"" -
„Не љуби се покрај мора лице,
„Видјели би од брода морнари, 25
„Па би мојој мајци казивали;
„Нег ми подјмо у гору зелену,
„Љуби лице, колико ти драго."
Кад дођоше у гору зелену:
„„Душо Анко, што си обећала?"" 30
„Кога сам ти јада обећала?"
„„Сједни Анко, да ти лице љубим?""
„Не љуби се у пољицу лице,
Нег ми подјмо б'јелом двору мому,
„Љуби лице, колико ти драго." 35
Кад дођоше б'јелу двору свому,
Она брже у двор полетјела,
Ал је двору врата затворила,
Па си своју мајку прозивала:
Поткајдер ми торбу струњавицу, 40
Ум'јеси ми б'јелу брашеницу,
Нека грли торбу струњавицу,
Нека љуби б'јелу брашеницу,
Кад не умио мене дјевојчицу.
((Из хрватскога часописа "Невена" број 1. од године 1858.)
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
