Не мри, не мри, Јиве

* * *


[Не мри, не мри, Јиве]

»Не мри, не мри, Јиве,
ча мароза ли је?
Јаз ћу тебе, Јиве,
липо напутити,
како ћеш ти, Јиве, 5
Мару преварити.
Зазидај ти, Иве,
бунар насрид поља,
тебе ће дјевојке
по воду ходити, 10
међу њима, Иве,
липа Маре прити.« 
Зазида ј’ Иве
бунар насрид поља,
пришле су дјевојке, 15
мајка Мари не да.

»Не мри, не мри, Иве,
ча мароза ли је?
Ја ћу тебе, Иве,
липше напутити 20
како ћеш ти, Иве,
Мару преварити.
Зазидај ти цриекву
насрид равна поља,
тебе ће дјевојке 25
на машу ходити,
међу њима, Иве,
липа Маре прити.«
Зазида’ је Иве,
цриекву насрид поља; 30
пришле су дјевојке,
мајка Мари не да.

»Не мри, не мри, Јиве,
ча мароза ли је?
Јаз ћу тебе, Јиве, 35
липше напутити
како ћеш ти, Иве,
Мару преварити.
Чини се ти, Иве,
мртав на постеје, 40
тебе ће дјевојке
мртва походити,
међу њима, Иве,
липа Маре прити.«
У светом Ивану 45
мило звона звоне,
зач ми лежи Иве
мртав на постеје.
Мара мајку пита:
»Пустите ме, мајко, 50
мртва походити,
кад ми нисте дала
живем говорити.«

»Сакупи ти, Маре,
тридесет дивојак, 55
по свакој дивојке
свићу од шолдина,
а ти, Маре, узми,
дуплер од цекина.«
Пришле су дивојке, 60
међу њима Маре.
Нагнула се Маре
на његово зглавје,
пала Мари суза
на Јивово лице. 65
Онда ми се Јиве
мртав спробудише,
липу Мару загрлише.
»Проклета ти мајко
ка те напутише.« 70

Запис: Берам, 14, IV. 1953.,
M. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 96, бр. 30.
Казивао Бењамин Голоб, 68 год., рођен у Берму.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Напомена

Задатак тако често повјерен Иви Карловићу, ако не сасвим, а оно барем дјеломично. Стих: »Ча мароза ли је?« није јасан, уколико мароза није Маре, а онда би ту ријеч требало писати великим словом.

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка

1. »Бисер«. Забавник I. Загреб, 1863., стр. 47 (»Јунак Виндар и Мара«). Почетни стих: »Мајка Мару јутро рано звала«. Нашем примјеру налик само други дио ове варијанте.

2. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и ненростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошониској и железној на Угрих«. Загреб. 1871., »Из моиега живота и путовања по угрских Хрватих«, стр. XXXИВ—XXXВ. Почетни стих: »Ни у Лики снахе ни дивоике«. Пјесма је по свој прилици из Хрватског приморја. Јако раширена међу Хрватима уопће (и онима у домовини и онима изван ње). Неколико фрагмената те пјесме забилиежено и међу Хрватима, који су се, бјежећи пред Турцима, населили у јужној Италији (види Алберто Циресе. »Цанти нополари делле цф>ионио славо-молисане«. Естратто ђа »И цанти пополари дел M.олисе«. Риети, 1957., стр. 12—185).

3. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и непростога пука хрватскога по жупах шцпрунској, мошоњској и железној на Угрих«. Загреб,1871.. бр. пиесмц: 447. Почетни стих: »Ах јој мени, мила мајка моја!« Пјесма је из Парапатићева брига.

Варијанта под бр. 3 много ближа примјеру нашег избора од оне под бр. 2. Повезује их само мотив у коме се младић послужује свакојаким варкама да би примамио диевоику која се опире његовим љубавним наканама. Мотив ђоста обрађен у нашој народној поезији и с другачијом разрадом.

4. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словиенске народне попиевке«. II., Загреб, 1879.. бр пјесме 405 (»Њему је Јелена најљепша«). Почетни стих: »Ој Јелена, вода ти ледена фнина нена)«. Пиесма је из Кралиевице. Фрагмент, који би могао по неким стиховимо бити варијанта примјеру нашег избора.

5. »Хрватске народне пиесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих«, Трст, 1879.. бр. пјесме: XI. II. диел (»Иве умира за Маром«). Почетни стих: »Не мри не мри Јиве«. Пиесма је с отока Крка. Можда ова варијанта, која је најближа од свих ђосад наведених примјеру нашег избора може да нам приближно обиасни нејасноћу другог стиха у нашој пјесми. У овој варијанти с отока Крка тај други стих гласи: »Ча Мару желијеш?«

6. Стј. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)«. Цриквеница 1907., стр. 221—233 (»Царевић Селим и кћи Мехмед паше«), Почетни стих: »Разболи се Селим царевићу«. Само дјеломично налик примјеру нашег избора. I Селим се учини мртав, да би примамио дјевојку и то по напутку своје мајке. Остало је другачије.

7. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VI. Матица Хрватска, Загреб, 1914., бр. пјесме: 39 (»Јанкова болест«). Почетни стих: »Јанко својој бесидио мајци«. Пјесма је из Макарског приморја. У овој варијанти младић одлучује да се причини мртав, а не чека да га на то свјетује мајка.

8. Др. V. Зганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. пјесме: 209 (»Јиве Карловић и Мара златарева«). Почетни стих: »Потужи се Јиве Карловићу«. Пјесма је из Врховца код Озља.

9. Волчић, ркп. МХ 59, I. бр. 64 (»Иван и Маре«). Почетни стих: »Мала Марице ходмо по рожице«.

10. Ибид., II. бр. 13. Почетни стих: »Маика синку свом тихо беседиаше«.

11. Ибид., бр. 42. Почетни стих: »Маика ј’ Мару јутро рано звала«. Други дио ове пјесме повезан је с нашим примјером, први не. У првом је опјеван младић, који крај воде у гори лови дјевојке да их обљуби, али га је ипак надмудрила лукава дјевојка, па се он због тога разболи. I сад, као у нашем примјеру, мајка га упућује како ће дјевојку домамити. Повезати ову варијанту с оном штампаном у »Бисеру« (види бр. 1 ових варијанта).

12. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 78, бр. 17. Почетни стих: »Ја ти умирем, мила мати моја«. Пјесма је дјеломично оштећена (у средини и на крају).

Референце

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 78-80.