Не чини, боже мој, да у лед постави
милосни пламен твој од вјечне љубави.
Непослух худи мој и ма злед велика,
будући ја створ твој и твоја прилика,
ти хотје јур сљести с небеске висине,5
за патит болести рад наше кривине.
Ако је љубав тај при теби још чути,
мољу те, мој ступај на прав пут напути.
Слободи сад мене, смирно те ја мољу
зле туге љувене, ком тужећ све бољу,10
достојан свим да ја нијесам хар за таку
ну доброс тва веља добива злед сваку,
тер вазда рад тога, нека се гријех страје,
помагаш свим тога, који се јур каје.
Тим, вјечни краљу мој од вјечне висине,15
немој чин'т', слуга твој у гриху да згине,
нег оплач' све моје од гриха зле ране
водоме од твоје милости избране,
нека ја буду доћ с именом својиме
ту, гди смрт не има моћ, ни мјесто, ни вриме.20
