* * *
Наранча
(Заријечка).
Наранча се ветру моли,
Да ју ветар не спреломи,
Јер је она обродила:
Свака грана по наранчу,
А на врху три, четири. 5
На вршићу сокол седи,
Под наранчом славић поје,
Љубу своју к себи зове.
Љуба му је говорила:
„Чула јесам тужне гласе, 10
Да ми се ти на пут справљаш,
Срчни љуби, мој предраги!
Кому мене ти остављаш?"
„„Ах предрага љуба моја!
Далеки су пути моји; 15
Ти ходити небиш могла.""
„Летати ћу с тичицами
Ак’ су пути по горами,
Плавати ћу з рибицами,
Ак' по мору су ти пути. 20
Из истие зирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 114.
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 159-160.
