| 238. песма Пјесни разлике
|
На то ме доведе љувезан проклета
* * *
На то ме доведе љувезан проклета,
ка сваку му мисал јадовно све смета,
ер ако кадгоди хоћу се тужити,
у тузи не хоће сузе ме здружити,
и ако чес гди сретем тер почнем им звати,
да мени ки буде помоћан мир дати,
уши све затисне, за мој глас не чути,
пак буде далек тја од мене бјегнути,
А она, ка живот мој све снује на свити,
кад би га имала прикинув однити,
тада га већ преде и чува и бљуде,
цић да се чемер мој вик стрти не буде.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
