На ’ној велој гори
|
Напомена
Веома раширен мотив. Уродио у многим крајевима успјелим реализацирјама. Способан да се још увијек обнавља, као што показује и ова пјесма коју су пјевали у другом свјетском рату истарски партизани, а коју је записалци Маја Бошковић-Стулли (рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу, »Нарцдне приповијетке и пјесме из околице Пазина«, 1953., бр. збирке: 96, бр. пјесме 10):
На ’ној црној гори
вели огањ гори,
око тега огња
тридесет војака,
тридесет војака,
двадесет коњака.
Сви со живи, здрави,
само један рањен,
тешко да остане.
»Пишите рни оцу,
да сам тешко рањен,
пишите ми мајци,
тешко да останем;
пишите ми љуби,
да сан оженио,
да сан оженио,
за црну земљицу,
за црну земљицу —
зелену травицу.
Скопајте ми скуљу
на зеленој трави,
за пушку димбоку,
сцтбљицу широку.
Сложите м’ унутра
моје мртво т’јело,
пуштите ми вани
моју десну руку,
вежите ми за њу
моју митраљезу,
доике паса чета
младих партизана,
они те ми речи:
»Нек те бог помилуј!«
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка
1. Ст. Враз, »Народне песни илирске«, Загреб, 1839., стр. 91—92 (»Болени јунак«). Почетни стих: »Стоји ми стоји гора«.
2. Вук Стеф. Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме: 542 (»Три највеће туге«). Почетни стих: »Славуј тица мала сваком покој дала«. Није означено одкуда је пјесма. Само други дио пјесме сличи примјеру нашег избора.
3. Ибид. бр. пјесме: 543 (ибид.). Почетни стих: »О ђевојко мала«. Пјесма је из околице Дубровника. I овој варијанти само други дио сличи примјеру кога смо ми одабрали.
4. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и непростога пука хрватскога по жупах шопруњској, мошоњској и железној на Угрих«, Загреб. 1871., Песми храстјанске (код Карловца), бр. пјесме: 12. Почетни стих: »Жарки огањ гори на ’ној Чрној гори«.
5. Ауг. Шеноа, »Антологија пјесничтва хрватскога и српскога«. Матица Хрватска, Загреб, 1876., стр. 11 (»Умирући јунак«), Почетни стих: »Ву ти чрни гори«. Пјесма је из Хрватског Загорја.
6. Фр. Ш. Кухач, »Јужио-словјенске народне попиевке«. I., Загреб 1878., бр. пјесме: 41 (»Три туге«). Почетни стих: »Славић тица мала сваком покој дала«. Пјесма је из околице Задра.
7. Ибид., бр. пјесме: 43 (ибид.). Почетни стих: »Славуљ птица мала сваком покој дала«. Пјесма је с отока Брача.
8. Ибид., бр. пјесме: 45 (ибид.). Почетни стих: »Славичице млада сваком покој дала«. Пјесма је из Цавтата.
9. Ибид., III. Загреб, 1880., бр. пјесме: 949 (»Умирајући јунак«). Почетни стих: »У тој черној гори«. Пјесма је из Иванца у Хрватском Загорју.
10. Ибид., бр. пјесме: ибид. (ибид.). Почетни стих: »Ву ти черни г&ри«. Пјесма је из Хрватског Загорја.
11. Ибид., бр. пјесме: 950 (ибид.). Почетни стих: »Висок огењ гори«. Пјесма је из Новиграда.
12. Ибид., бр. пјесме: ибид. (ибид.). Почетни стих: »Ва зеленој гори«. Пјесма је из Великога Бориштофа у шопронској жупанији (Градишће).
13. Кар. Штрекељ, »Словенске народне песми«. I., Љубљана, 1898., бр. пјесме: 261. Почетни стих: »У тој црног гори«. Пјеима је из Хрватског Загорја.
14. Ибид., бр. пјесме: 265. Почетни стих: »Главица ме боли, срдашце ме тажи«. Пјесма је из Врбовца (Хрватска).
15. Ибид., бр. пјесме: 266. Почетни стих: »Темна нам је ночка на земљицу пала«. Пјесма је из околице Вараждина.
16. Стј. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)«. Цриквеница, 1907., 3. попуњено изђање, стр. 162—163 (»Три туге«). Почетни стих: »Славуљ тица мала«.
17. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. V., Матица Хрватска, Загреб, 1909., бр. пјесме: 136 (»Рањени јунак«), Почетни стих: »Ву те черне горе«. Пјесма је из Хрватског Загорја.
18. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, Загреб, 1913., XVIII, стр. 356 (Милан Ланг, »Самобор: пјесме«). Почетни стих: »Ву тој чрној гори«.
19. »Истарске народне пјесме«. Опатија, 1924., бр. пјесме: 5, II./II. (»У тој чрној гори«), Почетни стих исти као и наслов. Ова од свих досад наведених варијаната једина истарска овако гласи:
У тој чрној гори,
жарки огањ гори,
окол њега, душо,
тридесет момака.
Сви су здрави, душо,
а један је рањен.
»Мане ми пустите
десну руку моју,
за њу ми привеж’те
коња врања мога.
I тако реците
верној љупци мојој,
да сам се оженил
за траву зелену.
Касела дрвена,
то ми је постеља;
та црна земљица,
то ми је коперта;
та зелена трава
то ми је Ијупчица.«
<поем>
20. Др. V. Зганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950.. бр. пјесме: 172 (»Вумирајући јунак«), Почетни стих: »Момци машерају по пољу широком«. Пјесма је из околице Вараждина. Пјесма с нешто богатијим садржајем него остале варијанте, можда због тога и мало барокна, па ипак с врло успјелим појединим стиховима.
21. Јелушић-Штрков, ркп. МХ 17, бр. LVI. Почетни стих: »У тој чрној шуми«.
22. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 88, бр. 22. Почетни стих: »На ној велој гори«. I у овој варијанти су »војаци« партизани. Дражестан је у својој изружајној неспретности завршетак ове пјесме:
<поем>
Нек ме жали коњак,
кад не може драга.
Да би драга знала,
јако би плакала,
да би драга знала,
би се рувинала.[1]
23. Ибид., ркп. ИНУ 140, бр. 30. Почетни стих: »На ’ној велој гори«.
24. Делорко, ркп. ИНУ 98, бр. 127. Почетни стих: »На ’ној велој гори«. Доста неукусан свршетак, који разбија озбиљну интонацију пјесме. Ево га (говори га, дакако, на смрт рањени јунак):
... вани оставите
моју десну руку,
за њу ми вежите
мога вранца коња,
нека он крекеће,
када љуба не ће.
Вјеројатно је ово коњско крекетање проузроковала тежња за римом, или жеља да се претежак садржај учини лакшим.
25. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 151, бр. 81. Почетни стих: »Покрај мора јена вела гора«. Вјеројатно варијанта нашег примјера.
26. Таш, ркп. ИНУ 83, бр. 16. Почетни стих: »На те црне гори«. I у овој су варијанти »војаци« партизани.
Референце
- ↑ Од талијанске ријечи ровинаре, упропастити се.
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 130-133.