На прозору своме стоје
поглавица од Мисине
рече слугам: "Слуге моје,
кажујте ми до истине,
које су оно толи мила 5
веље плави како гора
бијела једра приклопила
по пучини сиња мора?
Тер се диче и гиздају,
тер се свијетли сиње море,10
гди корабље златне сјају
како сунце поврх горе.
и видјет је свако једро
по пучини гди се бани,
како кад је небо ведро15
тер Даница дзором рани,
али паун злата крила
када проспе и рашири,
али власе горска вила,
танчац водећ прид сатири. 20
А ја не вим, тко је на свијети,
да толику има крепос,
да би могао сву изријети
толи красну ону љепос,
ка се мени мни охола 25
и толико племенита,
како гнијездо од сокола,
гди је литица каменита,
на сва једра гди се броде
тој ли красна, тој ли славна. 30
Ето ближе к нам приходе,
како да су на бој справна.
Зато сви ми рец'те сада,
тако да сте вазда здрави,
тко његује, тко ли влада 35
толи красне ове плави.
Једа Турке али Море
она јидра зламенују,
да поробе наше дворе
покрај мора и пљењују? 40
Ако греду на тај дјела,
ништор веће не крсмајте,
у оружја ваша бијела
нер се хрло оружајте;
вита копја и сулице, 45
диљке, пушке приправите,
тер се ш њими сузубице
на пољани крварите.
Не бојте се, ни страшите,
нег' на бедра врх панцијера 50
свијетле маче припашите,
да се брани права вјера.
Тер сви пијесци и коњици
кад будете у пољани,
храбрено се ви, војници,55
поднесите меу погани.
А час вам ће бити плата,
много красна, много славна
и од сребра и од злата,
ка 'е витезом вазда справна; 60
а краљ, вам ће даровати
бијела перја и клобуке,
кад будете похарати
вашом сабљом клете Турке.
То ли буду Дубровчани, 65
не штеди се милос ваша,
да су од свијех поштовани,
како драга братја наша."
