Молим вас свих окол, немојте зазрити,
ако сам ја охол и весел видити,
ар моју госпоју назирам у танци,
љепости ке поју у мојој пјесанци.
Руси влас' и коси свила је у венчац, 5
за дику ке носи како злат прстенчац;
истом је пустила два прама низ чело,
тер позри јак вила иза њих весело.
Ружицом од горе и цвитком од џиља
личца ње сва горе од снига још биља; 10
јер кад их обтече пламенак љувени,
они час свак рече: "Ово рај свршени!"
Радосним позором гизда се и слави
јакино прид зором јелинчац по трави;
тер кад се обазре ње љепос гиздава, 15
суначце узмниш гре и рајска сва слава.
Разбирал тко не би ње уста љувена
која су по себи кораљом скровена,
из којих мед и слас од цвитја истјече,
кад годи пушта глас да коју рич рече? 20
Затој се за љубав свакому још мољу:
чуј, мени не забав' гди се ја охољу,
жашто сам ње љепос издворил за службу,
која ми да крјепос наћ се с њом у дружбу.
