Молим те, суначце, промисли штогоди

Молим те, суначце, промисли штогоди
Писац: Шишко Менчетић
240. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Марија.


Молим те, суначце, промисли штогоди




Молим те, суначце, промисли штогоди
   да моје срдачце цвилећи не ходи;
ар образ твој славни и личца сончана
   мене су приправни видити скончана.
Рад тогај још мољу, мој цвите румени, 5
   чин' да се не бољу у жељи љувени;
или ме од службе љувене слободи,
   или ме од дружбе од твоје час згоди.
Ако ми туј милос не створиш, дим управ,
   мени је усилос умрити за љубав.10



Напомена уреди

Извор уреди

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.