Молим те, суначце, немој ми зазрити

Молим те, суначце, немој ми зазрити
Писац: Шишко Менчетић

238. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Марија.

* * *

Молим те, суначце, немој ми зазрити
   ер ти ме срдачце одлучих изрити.
Анђелски твој образ и личце бисерно
   стави ме у пораз љувени чемерно;
рич свака од уста, у којих носиш мед, 5
   жељу ми допуста да копним како лед,
и славни позор твој, грло, врат и коси
   чинише живот мој да жељом смрт проси.
А затој из туга вазети ако ме ћ,
   учини да слуга ја се твој могу рећ.10

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.