Молим те, суначце, да мене не згубиш

Молим те, суначце, да мене не згубиш
Писац: Шишко Менчетић
149. песма првог дела Рањинина зборника.


Молим те, суначце, да мене не згубиш




Молим те, суначце, да мене не згубиш,
   да моје срдачце за љубав обљубиш;
   јер је тој наредно од Бога тер људи,
   тко служи праведно да заман не труди.
Затој чуј чâс твоју људцкога језика, 5
   чин' младос јур моју да не гре без лика,
   ар хуђу не вим ствар језика зла на свîт;
   затој те мољу, вар постави на мој свит.



Напомена уреди

Извор уреди

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.