Молим те, ружице, мој венче гиздави
Молим те, ружице, мој венче гиздави,
размисли тужице од жељне љубави,
која ми не да сан до сјутра од вечер,
ни покој кад је дан нер уздих јак чемер.
А томуј узрок јес тва липос и гизда 5
које крас и урес просива до звизда;
тер молим и зову ја твоју љубезан:
однес' ми јур ову љувену бољезан.
Однес' ми ову смрт која ме све вриди,
која ме, како хрт јелинка, све слиди; 10
али ми поклони за љубав твој образ,
нека се не рони живот мој како мраз;
нека те подвору, нека те послужу,
нека се по мору и горах не тужу;
нека те прослављу, присвитло суначце, 15
јер вируј што прављу: вене ме срдачце.
Јоште ми Бога дил виру да' тва љубав
како ме љувен цвил раздире како лав;
тер ћу ја умрити, нека ти је на знан'је,
ако ми сад рити не будеш уфан'је. 20
Затој ми сатвори, госпође, љувен дар,
нека т' се говори оволи славна ствар:
"Блажени ње образ, блажени ње урес
који лик на пораз сатворил жељну јес."
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
