Мој цвите избрани, имам ти хар носит
већу нер Дијани прилипи Иполит,
ар сваки час и хип живот ми јур дава,
вило, твој образ лип и личца гиздава.
Рећ могу ер не даш умрит ми дресело, 5
доколе погледаш на мене весело,
јер како да руком односиш бољезни
ке трпљу ја с муком од жељне љубезни;
ако ли говориш што [с] слугом, госпође,
живот ми сатвориш у радос да пође.10
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
