Мој цвите, је ли ствар ку рекох љувена
с небеса они дар гди је љубав скровена?
Досада с весел'јем уживах тву радос,
а одсад с дресел'јем тужиће мâ младос.
Кад мњах у љубави вирнојзи прибиват, 5
твој урес гиздави с весел'јем уживат,
сад ми је све тужит немило довика
и смрти придружит, ка не има лика.
Нико, мâ душице, сва моја радости,
лик од ме тужице, дико ме младости, 10
молим за љубезан међу нам која би
да ови огњен план угасит будеш ти
ки се [је] ужегал хинбено и гори
тер ме је јур сегал, да ме прî умори.
Молим те рад Бога, виђ ка је ствар ово, 15
да веће небога не цвилим овако;
а пак ми заповиђ у робство да т' се дам
и служим довика, вирна љубави мâ.
