Могу се благ звати, гиздава ма вило
* * *
Могу се благ звати, гиздава ма вило,
кад почнем гледати тве лице прибило.
Драг ми је твој поглед, поглед твој огњени,
за све ер ми ствара злед у жељи љувени;
ер кад се ствар драга љувено позире,
слатко се примага, а слађе умире,
тер очи ме нигдар прем жељне на свити
ван тебе ниједну ствар не желе видити;
ти си њих блаженство и драг мир у труде,
ван кога краљевство ино вик не жуде.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|