Многа је разликос у мислијех свеђ мојих Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LXXVIII
Mнога је разликос у ми слиј ех свед мојих,
кроз добра великос и силу туга злих,
јер добро сцијеним тој врх добра свакога,
што дворим вил дражој од злата драгога;
ње дика једина и позор гиздави 5
другога јес чина, нег људске нарави.
Јур ка је разблуда гледат ју међу иним,
гди прид њом од чуда свак стоји спет и ним.
Тамне су свјетлости при сунцу звијезда свих,
а при њој липости од госпој осталих. 10
Али пак смишљаје, како је сатрена
мени влас, и да је некрепка ствар жена,
и да њој у руках слобода јес моја,
повенем у муках и желим покоја.
Тијем љувен траг слидит сад ми се радос мни, 15
а сада тонућ мрит у морској пучини,
тер трајем у труду и ласти живот мој,
како се наћ буду у мисли разликој.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.210, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
