Мнози бде желећи васколик свит владат,
блаженство држећи, моћ свему закон дат;
друзи стећ настоје злата множ велику,
али знат све што је дано знат чловику.
Сви људи разлици разлики слиде пут; 5
и звијери и птици јес што гре достигнут.
Свак има похлеп свој и што га заноси;
мене сам позор твој, образ лип и коси.
Под небом свак стеци што хоће и жуди,
ље само ти реци да с' моја и буди. 10
Ти с' моје жељење, ти покој, ти радос,
ти мило живјење и моја сва сладос.
А мудрос и блага и царства на свит сај
мени су недрага при теби, вило, знај.
Париде љувени, ти сказа; коју влас 15
липота у жени простире врху нас.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
