Мниш ли да тај слава у пјеснијех ку поју Писац: Џоре Држић
Мниш ли да тај слава у пјеснијех ку поју
* * *
Мниш ли да тај слава у пјеснијех ку поју
Достојна и права ни за туј госпоју,
ГНИУ ставив добротом и умом врх звизда
I рајском липотом да свиту јест гизда.
I још ју блажену и мудру чинећи, 5
I у свем почтену охоло славећи.
Ој да ју кад видиш, рећи ми ц': од дике
Уздишеш и блидиш цић виле толике,
Разлог ну тој неће, да за рај ка сјају,
Свитовни одвеће слободно спивају. 10
Ер разум с мудростју вас ки на сај свит би,
Да са свом крипостју сад буде дан теби.
Тај ње хип не да га само мож' изрећи
У се, ну т' мисал га не може изсећи.
А ну сам смисли се да те не погрди, 15
Тер с гњивом да ти се против не расрди.
Гди лисиш прозрити изврсну ње липос
I смињем славити неимавши туј крипос,
Засве да т' сила би кроз ње љубав с муком.
Не сама по себи, ну вишњом одлуком. 20
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 27-28, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.