Мниш ли да тај слава у пјеснијех ку поју

Мниш ли да тај слава у пјеснијех ку поју
Писац: Џоре Држић


Мниш ли да тај слава у пјеснијех ку поју


* * *


Мниш ли да тај слава у пјеснијех ку поју
     Достојна и права ни за туј госпоју,

ГНИУ ставив добротом и умом врх звизда
     I рајском липотом да свиту јест гизда.

I још ју блажену и мудру чинећи, 5
     I у свем почтену охоло славећи.

Ој да ју кад видиш, рећи ми ц': од дике
     Уздишеш и блидиш цић виле толике,

Разлог ну тој неће, да за рај ка сјају,
     Свитовни одвеће слободно спивају. 10

Ер разум с мудростју вас ки на сај свит би,
     Да са свом крипостју сад буде дан теби.

Тај ње хип не да га само мож' изрећи
     У се, ну т' мисал га не може изсећи.

А ну сам смисли се да те не погрди, 15
     Тер с гњивом да ти се против не расрди.

Гди лисиш прозрити изврсну ње липос
     I смињем славити неимавши туј крипос,

Засве да т' сила би кроз ње љубав с муком.
     Не сама по себи, ну вишњом одлуком. 20


Извор

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 27-28, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.