Ајде, душо, да се милујемо, гди рекнемо, да се састанемо, јал’ у мојој, јал’ у твојој башчи. Ти се створи у башчи ружица. Свет ће мислит лепир ружу јиде, 5 а ја тебе испод трња љубим.
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 46.