Миран је живот мој цјећ тебе, диклице,
зашто ми поглед твој радо да и лице.
Цјећ тога, нека знаш, слуга т' сам вјеран твој,
узми ме о[д] данас, јер си ти покој мој.
За ино не хају нег да ми добра хоћ 5
и одсад, мој рају, да т' служим са сву моћ;
јер љубав у тебе плаћа се напуно,
и службу не губе тко је твој, мâ круно.
Затој бих хотјел бит и зват се твој сужан,
јер нећу нигдар бит жалостан ни тужан, 10
негли ћу с' веселит с великом радости,
а друго не желит нег твоје милости.
За Бога, диклице, ако ми може бит
сунчано тве лице да могу пољубит,
тер ако целов [твој] мени би угодан, 15
дати ћу живот мој, за плату да ти је дан;
јер плата за тебе ина није, диклице,
нег се дат сам себе и моје очице.
Миран је живот мој цјећ твоје љепости,
јер имах образ твој пун рајске свјетлости.20
