Славни Михајле Арканђеле,
први Божји дворанине,
рајске славе привеселе
племенити грађанине!
Ти поклисар јеси од мира,
и кад ови свијет походиш,
рат се и бој с свијета отира,
ти му срећни мир доносиш.
Ти, ти славу божанствену
трубљом гласиш и припијеваш
и кадилу у злаћену
тамјан горућ прикаживаш.
Ти од вијећа Тројства Света
потајник си верни и знани,
и наредба и одвјета
извршитељ изабрани.
Ти у небеском свијетлом двору,
ди је крам Божји и пристоље,
паклу, земљи, небу гору
навјештиваш Божје воље.
Ти витешкијем копјем рину,
о храбрени војевода,
с неба дјавла у дубину,
а Вишњему добит пода.
Ти из уста змаја огњена
грабиш за број рајскијех кора
сваку душу одређена
за вишњега ка је збора.
Ти у плијену и у боју,
и кад страшни суд узбуде,
брани и штити душу моју
да се схрани и сабљуде.
