Мегју лиепием свием вилами
* * *
Мегју лиепием свием вилами
не има слике моја вила
драга и мила,
ка куд год боди,
све на свит господи 5
рајском л'јепотом
и славним животом.
Ка златим прами
свиес моју замами.
Кад год поглед свој обрати, 10
свуд се ствара примал'јетје
свуд цапти цвиетје;
љубав весела
из ведра ње чела
моћно све влада, 15
и к себи украда,
нег' што се рати
с мном, да ми моћ скрати.
Моћ ми може прикратити,
ну не вољу до вик вика 20
ангјеоска слика,
покли ма звиезђа
крепосна њоме да,
и закон стави
горит' ње љубави, 25
тим ју дворити
хоћу вик на свити.
А нека се она охоли,
и високо главу носи
кроз злате коси 30
чим крепос има
везат' ме тач њима
и тако тужна
држат' ме за сужна
а на ме боли 35
вик да се не боли.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
|
