[Медессима Цанзонетта 1896]
Н 41
Молте Бога ви мени дивојцхе
Даја здраво сад матери дојен
Ондацу ја вам послат писму
Да пивате ви мнаде пелисцхе
Н 42
Уфан мнаде кад будете стити
Да нецете висе најидитти
Ер вас писмом нисам увридио
Сцто сан оди у писми ставијо
Н 43
Цад смо досли покар сигна мора
Цујте рици мога расговора
Одили смо путем поцрај мора
Све до двора хансића старога
Н 44
I он мени стане говоритти
Засвидока дацеме цинитти
Маја зато нисам мари ништа
Јер сам има партит ис пелизза
Н 45
Кад поцетак био је од миссе
Ја у цркви нисам стајо више
I Антон стајо меје свати
...харности ане мени датти
Н 46
Кад под тенду досцјао сам браццо
Видио сам голубизза јато
Својим устим мало су цинилле
I суззам су мнаде завапилле
Н 47
Ати госпе утиси нас малло
Да нам видит од пелиза мнадос
Који бисмо посалили мало
Насем сарцу покоја родило
Н 48
Споментесе од мало бримена
Која мнадос бише одгојена
Ах за вассу липос усивати
Они јесу посли навегатти
Н 49
Ах проклето море од наглости
Које си моје радовало кости
Да немогху вам се вратити
I васега се лиза најубитти
Н 50
Они гори славуце иматти
I небескин у дворин поцивати
Они неце мисли другације
за пелисцхе гисдаве младице
Н 51
А ви моите Бога бес пристанка
Да којега не позели мајка
Од онеси који су на мору
Дасе здраво врати двору свому
Н 52
Којино ће с вама друзеватти
I уписано словиман датти
Нек се буду по свиту пивати
I још вассу липост спомигнати
Н 53
Када усто ја будем ходити
Васу липос васда цу хвалити
Јер у свему ви јесте мени гхисдаве
Драгхи побре не мосце веце
Сварха[1]
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
