* * *
Марко и сокол
Разболи се Краљевићу Марко
Покрај пута друма јуначкога,
Своју сабљу у земљу затуче,
Жута коња за њу је завеза.
Сам се собом Марко замислио: 5
„Ки би мене воде напојио
I над меном хладак учинио,
Души би он место задобио.“
Зачула га сокол птица сива,
У кљуну му воде донашала, 10
Хладном водом га је напојила,
I над њим је крила разкрилила.
Сам се собом Марко замислио:
„Мој соколе, сива птицо моја,
Које сам ти добро учинио, 15
Да си ме ти водом напојио
I над маном хладак учинро?
„„Кад ми Турци крила опалише,
Ти ме, Марко, с Турскога донесе
I стави ме на високу јелву, 20
Онди сам ти крила задобио,
Зато сам ти Марко захвалио.""
Из Пољанинове збирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Наша слога, поучни, господарски и политични лист год. X, број 3., у Трсту 1. фебруар 1879., стр. 11.; Наша слога, поучни, господарски и политични лист год. X, број 4., у Трсту 16. фебруар 1879., стр. 13.;
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 35-36.
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 19-20.
