* * *
Марина клетва
Родила лоза два грозда
Родила мајка дви ћере:
Једној је име Аница,
Другој прилипа Марица.
Марици мајка говори: 5
„Марице, ћери једина,
„Не рани рано на воде,
„Не гази воде дубоке,
„Не дижи скуте високе,
„Не мећи перје за јелон.“ 10
Меју два дуба зелена,
Тоте је Мари постеја,
Свакин је цвићен растрта,
Највише руже румене
I оне дробне муртиле, 15
Што је Марици најдраже.
Пунуо витар са мора,
Приломи грану од бора,
Паде Марици на лице,
Од сна се Маре пренула; 20
Почела клети зелен бор:
„А ти, мој боре, неборе,
„Да би ти жиле усале!
„Да би ти гране увеле!
„Зашто ти мене пробуди 25
„И моје лице нагрди?“
|
|
Референце
Извор
Марјанска вила, или Сбирка народних пјесама, скупљених у Спљету по Дујму Срећку Караману, У Спљету, Брзотиском Анте Заннони-а, 1885., стр. 24.
