Мајка Мару прико мора звала (44)

* * *


[Мајка Мару прико мора звала][1]

Мајка Мару прико мора звала:
„Кћери Маре, јеси ли опрала?"
„„Нисан, моја, ни почела, мајко!""
„Сто си, Маре, литњи дан дилала?"
„„Украј мора ружицу тргала, 5
па сан, мајко, румин цвит удила,
цвит сан, мајко, низ море пушћала:
'Плавај, плавај, мој румени цвите,
до мојега драга допловија,
да би ми се драги веселија, 10
када би се тебе добавија,
нек се дичи и на прси носи,
и с липотон његовон подноси.
Кад погједа на 'ни цвит румени,
да ме види мој драги миљени, 15
кад ће драгој допловити више,
да за њиме тол'ко не уздише.""

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

  1. Зларун, 24. IX. 1955. Казивала Антула Ацалин род. Кордић, рођена у Зларину 1875. итд. Ибид., број пјесме 39. Варијанте: види у збирци "Народне пјесме отока Хвара" умотвор бр. 262., и његове иначице нанизане на стр. 616-617. Међу њима има и рукописних. Осим тога погледај у мојој монографијској радњи "Народне пјесме отока Браца" умотвор бр. 24. и њему наведене иначице на стр. 227.

Извор

Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 325.